Цитата
Данас је Велика субота

Верници Српске православне цркве данас у молитви обележавају други дан хришћанске жалости, после Великог петка - дана распећа и смрти Христове. Обичај је да се данашњи дан проводи у тишини без богослужења у храмовима.
Велика субота је дан који је Христос провео у Хаду па је обичај да се тај дан проводи у тишини без богослужења у храмовима, а прва васкршња литургија служи се тачно у поноћ.
На овај последњи дан недеље страдања и смрти верници целивају плаштаницу на Христовом гробу која се на Велики петак свечано износи пред православне олтаре, и крајем дана у суботу вече, пред славље Васкрсења, уз посебан ритуал опхода око цркве уноси у олтар.
На Велику суботу нема богослужења а прва варскршња литургија светог Василија Великог почиње тачно у поноћ када и празник Васкрсења.
Свештеници у православним храмовима се у знак васкршње радости и победе на смрћу пресвлаче у светле одежде и у осветљеној цркви читају Јеванђеље о радосној вести анђела.
Почетак васкршњег славља оглашава се звонима на православним храмовима која први пут звоне после дана жалости када се уместо литургија служе царски часови а богослужења најављују дрвеним клепалима.
Народ у храмовима одговара молитвом на хорско појање анђела и са упаљеним воштаницама ишчекује Васкрсење, најрадоснији празник победе живота над смрћу који је основа хришћанске вере.
Овај обред се поштује у свим православним храмовима а у Јерусалиму се сва догађања везују за цркву Гроба Христовог где верници сваке године на Велику суботу присуствују чудотворној појави - благодатног огња.
У храму Светог Гроба у Светој земљи већ вековима јерусалимски патријарх узноси угашено кандило које се само пали и тај огањ преноси на свеће окупљених верника, а они даље својим ближњима и у своје храмове.

Верници Српске православне цркве данас у молитви обележавају други дан хришћанске жалости, после Великог петка - дана распећа и смрти Христове. Обичај је да се данашњи дан проводи у тишини без богослужења у храмовима.
Велика субота је дан који је Христос провео у Хаду па је обичај да се тај дан проводи у тишини без богослужења у храмовима, а прва васкршња литургија служи се тачно у поноћ.
На овај последњи дан недеље страдања и смрти верници целивају плаштаницу на Христовом гробу која се на Велики петак свечано износи пред православне олтаре, и крајем дана у суботу вече, пред славље Васкрсења, уз посебан ритуал опхода око цркве уноси у олтар.
На Велику суботу нема богослужења а прва варскршња литургија светог Василија Великог почиње тачно у поноћ када и празник Васкрсења.
Свештеници у православним храмовима се у знак васкршње радости и победе на смрћу пресвлаче у светле одежде и у осветљеној цркви читају Јеванђеље о радосној вести анђела.
Почетак васкршњег славља оглашава се звонима на православним храмовима која први пут звоне после дана жалости када се уместо литургија служе царски часови а богослужења најављују дрвеним клепалима.
Народ у храмовима одговара молитвом на хорско појање анђела и са упаљеним воштаницама ишчекује Васкрсење, најрадоснији празник победе живота над смрћу који је основа хришћанске вере.
Овај обред се поштује у свим православним храмовима а у Јерусалиму се сва догађања везују за цркву Гроба Христовог где верници сваке године на Велику суботу присуствују чудотворној појави - благодатног огња.
У храму Светог Гроба у Светој земљи већ вековима јерусалимски патријарх узноси угашено кандило које се само пали и тај огањ преноси на свеће окупљених верника, а они даље својим ближњима и у своје храмове.
PTC