4 ответов в этой теме

[Приднестровец]

http://www.rastko.rs..._vijenac_c.html
Кому-то известен хороший русский перевод?

[Ljubomir]

Горски вијенац је на руски језик преведен четири пута у цјелини и још четири пута фрагментарно.

Први се у хронолошком низу појавио препјев Трију фрагмената поеме Н. В. Гербеља (1871).

Године 1887. објављен је препјев Ј. Г. Лукјановског, који представља не само први руски него и први словенски превод цијелог спјева. Превод данас има само историјски значај, а само издање је одавно библиографска рјеткост

Исте године појављује се, овога пута на Цетињу, трећи руски превод тужбалице, пјесника В. Б. Пасека (Глас Црногорца, 22. новембар 1887, бр. 47, с. 1)

Кад се појавио други цјеловити превод Горског вијенца, превод М. А. Зенкевича (1948).......Уз грешке и нетачности, без правог пјесничког дара, Зенкевич и његов препјев данас имају само историјски значај.

У истом ритму петостопног трохеја без риме (и без цезуре), али пјеснички успјелији, јесте превод двају фрагмената Горског вијенца В. К. Зајцева (1955).

Пјеснички врхунац традиције превођења српског епског десетерца у строгом ритму петостопног трохеја са женском клаузулом представља препјев Ј. П. Кузњецова (1988).........Превод је ритмички еквивалентан оригиналу (у коме је, наравно, трохеј ритмичка тенденција, али ријеч је о тужбалици, која се и естрадно интерпретира као пјевани стих) и дочарава фолклорни карактер изворника. У своме препјеву основнога стиха спјева (Његошевог српског епског десетерца) Кузњецов је ишао утрвеним стазама досадашње преводилачке праксе, па је и он, као и Зенкевич, Зајцев и бројни преводиоци српских народних пјесама, за основу свога превода узео петостопни трохеј са женском клаузулом, риједак стих у руској фолклорној традицији, ритмички га освјеживши бројним неметричким акцентима. Од свих метричких константи изворника препјев остварује само десетосилабичку структуру и ненаглашеност завршетка стиха, али без карактеристичне цезуре оне нису у стању да дочарају ритам српског епског десетерца.

Препјев А. А. Шумилова (1996) представља васпостављање једне друге пјесничке традиције која сеже до Востокова и Пушкина и њихових препјева српске народне поезије, али и као њен даљи развој.

http://www.slavic.or...e/marojevic.htm


Стало быть, надо искать перевод Кузнецова или Шумилова.

[Ljubomir]

Вот по-русски ещё: http://www.srpska.ru...le.php?nid=6962

[dabog88]

http://www.newacropo...5/stihi_negosh/

can't find whole book

[Приднестровец]

http://www.montenegr...ki_vijenac.html
нашел вот.
Имхо очень хороший перевод, сохраняющий дух первоисточника.